Pred prepunim štandom Irana, zemlje počasnog gosta 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga u hali 2, večeras je svečano otvorena najveća kulturna manifestacija u regionu pod sloganom “Knjige u ruke”.
„Otvorimo knjige, udubimo se u njih, pa će se i nama svet otvoriti pred očima i udubiti se u našu svest,“ poručio je na samom početku svog obraćanja predsednik Matice srpske Dragan Stanić, poznatiji pod pseudonimom Ivan Negrišorac, kome je pripala čast da svečano otvori Beogradski sajam knjiga, i dodao:
„Svet oko nas jeste upravo to – najsloženija moguća knjiga koju valja iščitavati bez nade da će se ikada dočitati do nekakvog fiktivnog kraja. U tom iščitavanju, pak, valja naučiti jezik kojim je knjiga napisana i jezik na kojem svet počiva. Jer, na Početku svega beše reč, logos, a tu logosnu suštinu sveta valja očuvati ukoliko želimo da i svet, i ljudski rod, pa i knjige, i nadalje postoje“.
On je, navodeći primere iz tradicionalne persijske i srpske književnosti naglasio da „čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta jesu samo različiti aspekti iste stvari”, te da “otvarajući knjige, mi otvaramo nas same i prepoznajemo ko smo i šta smo, po kakvom to jeziku kao smislenom sistemu znakova uređujemo naš svet, te kako taj svet uopšte izgleda i kakvi su izgledi za njegov dalji opstanak”, i dodao da knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko čitaoci čeznu za knjigama, ocenivši da su knjige neka vrsta pisma i to otvorenog pisma.
„Beogradski sajam knjiga označava trenutak slavlja kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti. Zato, radujući se zbog ovakvih susretanja, objavimo da je došao trenutak da 61. put po redu krenemo jedni drugima u susret: otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u sebi samima“, poručio je Stanić.
„Nenametljiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života i, zatim, taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture“, rekla je iranska književnica i reditelj Narges Abjar u ime zemlje počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma, navodiće primer romana srpskog nobelovca Ive Andrića “Na Dini ćuprija”, koji je pre 40 godina preveden u njenoj zemlji.
U drevnom Iranu reč knjiga se upotrebljavala za ‘svetu knjigu’, a pisanje i pismenost su, isto tako, smatrani svetim. I mi sada pišemo za ljude u Iranu koji žive sa knjigom”, kazala je ona.
Govoreći o tradiciji pisanja i prevođenja u Iranu koje počinje od kamenih tablica i epohe Ahemenida, saopštila i da “svake godine u Iranu oko šest miliona Iranaca poseti Međunarodni teheranski sajam knjiga, da je u poslednje četiri godine objavljeno oko 300.000 naslova” te da su “pre oko sedamdeset godina Iranke uzele pero u ruke i počele da pišu”, tako da “danas u Iranu na svakih pet muških pisaca, postoje tri spisateljice”. Ističući da je “knjiga ono magično i besmrtno dostignuće ljudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje”, Abjar se zahvali upravi Beogradskog sajma knjiga i ministru kulture što su izabrali Iran za zemlju počasnog gosta i pozvala srpske izdavače na Sajam knjiga u Teheranu.
Otvaranju 61. Međunarodnog sajma knjiga, između ostalih, prisustvovali su ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević, ambasador Irana u Srbiji Mandžid Fahim Pur, predstavnici Iranske ambasade i Iranskog kulturnog centra, predstavnici Skupštine grada Beograda, izdavači i brojni posetioci Sajma.
U okviru svečanog otvaranja nastupio je operski prvak Oliver Njego koji je otpevao pesmu „Što te nema“.
Najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji i najveći sajam knjiga u regionu, uz učešće preko 450 domaćih i inostranih izlagača, biće otvoren svakoga dana do 30. oktobra.